Režija: ALEKSANDAR ŠVABIĆ
Dramaturg: Gordana Goncić
Scenograf: Valentina Poprzan
Kostimograf: Maria Marković
Kompozitor: Ivan Antić
Organizator: Jelena Tvrtković
Igraju:
Strujosek: GORDAN KIČIĆ
Vojvoda: BRANISLAV TRIFUNOVIĆ
Serdar: MARKO GVERO
Gospođa Gaca, Vojvodin otac: MIODRAG KRSTOVIĆ
Staja: MILICA GOJKOVIĆ
Glas spikera: BOJAN ŽIROVIĆ
Glas spikerke: JELENA PETROVIĆ
Inspicijent i sufler: Milenko Adamov/ Jovana Pavić
STRUJOSEK je urnebesna crna komedija satiričnog tipa, u duhu i senzibilitetu bliskom Kventinu Tarantinu, moderni kamerni vestern sa mestimičnim snažnim uplivima montipajtonovske estetike. To je priča o specijalnom terenskom radniku elektrodistribucije, čoveku koji stupa u akciju kada treba fizički iseći struju posebno ležernim neplatišama i potencijalno kriminogenim grupama građana za koje postoji osnovana sumnja da “kradu” električnu energiju, priključivši se na tuđu stanicu.
Strujosek je izvršilac dužnosti elektrodistribucije koja kad ne može da utera neplatiše i naplati dugove regularnim putem zove njega da uradi posao. Živeći u mraku u svojoj garsonjeri, pošto je i sam sebi morao da isključi struju, ovaj dželat struje i proleterski vinovnik mraka dobija zadatak da je iseče elitnim neplatišama koji ne plaćaju isključivo iz bezobrazluka, bahatosti i pohlepe, kao i zahvaljujući dobrim vezama sa korumpiranim instancama tog društva. Poslušno prihvata taj posao kao i svaki drugi. Otuđen od emotivnosti i izgubljen u sopstvenom imaginarnom svetu večite borbe svetlosti i mraka, Strujosek nepravdi u kojoj živi i za koju izvršava dužnost mora da stane na kraj.
Strujosek je moderna bajka koja metaforički kritikuje svet tehnologije. Mrak simbolizuje izmišljen svet koji se utopio u tehnologiji, svet gde nestaje ljudsko, a sve je više električnog. Svet ljudi ovisnih od tehnologije koji i sami postaju mašine, kapitalistički automatoni. Satirična bajka u kojoj ljudi gube ljudsko i nesvesni bivaju pobeđeni od struje. Strujosek u struji i “lažnom” svetlu vidi neprijatelja koji je obmanuo ljude i učinio ih slepim za “pravu“ svetlost koja mora pobediti. Prava svetlost, po Strujoseku, obitava u pravom, analognom, kvalitetnom mraku koji on želi da donese kako bi ljudi u toj iskonskoj tmini ponovo pronašli sebe.
Prvi korak ka pobedi mraka naše digitalizovane stvarnosti jeste shvatanje i prihvatanje istog. Lišeni izvora struje i pomagala koje s njom dobijamo, postajemo sve nesposobniji, hendikepirani i u moralnom i u duhovnom smislu. Koliko nam je struja dobrog donela, a koliko oduzela? Koliko nas je jedan od najvećih izuma čovečanstva i primera vremenskog napretka, zapravo ugasio i zastranio? Strujosek je bajkovita kritika moderne civilizacije razmažene i izgubljene u vremenu kojem se sve dobija pritiskom na taster. Čak i ljudski odnosi i intima polako se predaju lažnim slikama kompjutera i tehnologije.
Današnji svet okupan varljivim tehnološkim svetlom, na perfidan način “olakšana” svakodnevica predstavlja laž u koju smo uljuljkani, jer zatrpani masom digitalnih informacija postajemo slepi za pravu istinu realnih događaja oko nas. Živimo u mraku ispunjenom nametnutim, poturenim svetlom koje podmuklo plasira svoje kontaminirajuće sadržaje što izazivaju zavisnost. Strujosek gašenjem tog varljivog svetla pruža autentični mrak i njime osvetljava moguću misao i istinu.
Sama inverzija mraka i svetlosti bi trebalo da raskrinka i goruću inverziju koja je imanentno prisutna u našim životima.
U Strujoseku se crna komedija koristi u kontekstu satirične kritike naše današnjice, koja je već sama po sebi apsurdistička, prepuna ljudi kontrolisanih kapitalističkom tehnologijom. Strujoseku je namera da sprovede svoj bunt na neuobičajen i ekscentričan način. On stremi da postane autentični proleterski superheroj, moderni Prometej koji će kapitalizmu oduzeti varljivo svetlo i svetu pokazati pravo, skriveno u novom mraku. Nije to samo satira, parodija našeg mentaliteta u sudaru sa tehnologijom, već globalna satira vremena i istorijskog trenutka, oličena u borcu protiv vetrenjača onoga što je postalo neizostavni gradivni element naših života. Žanrovski ova predstava stvara jedan fiktivni, ali ne i neverovatni svet i likove u tom svetu koji previše liči na naš. Taj fiktivni svet postmodernistički je omeđen prepoznatljivim referencama na pop-kulturu-strip, film i brojne žanrovske modele već u samom narativu, kako bi se naglasio generalni svet nametnutih iluzija koje ispunjavaju tu lažnu svetlost, taj vladajući tehnološki mrak.
NAPOMENA: Rezervisane ulaznice za ovaj događaj mogu se preuzeti na Ticketline prodajnom mestu.