ZONA ZAMFIROVA

Mjuzikl
ZONA ZAMFIROVA
Mjuzikl po delu Stevana Sremca


Reditelj: Kokan Mladenović
Kompozitor: Marko Grubić
Tekst i songovi: Kokan Mladenović
Dirigent: Milan Nedeljković
Koreograf: Mojca Horvat
Kostimograf: Tatjana Radišić
Scenograf: Marija Kalabić
Lektori: Radovan Knežević i Desimir Stanojević

ULOGE:
Manasije, Mane, kujundžija u usponu Ivan Bosiljcić
Zona, Zamfirova kći Ivana Popović/Milena Živanović
Hadži Zamfir, bogataš “tranzicionog” kraja XIX veka Nebojša Dugalić
Doka, tetka Manetova Danica Maksimović
Manulać, Nišlija sa Evropskim manirima Slobodan Stefanović
Jevda, majka Manetova Maja Noveljić
Čorbadži Tasa, Manetov ujak Desimir Stanojević
Taska, tetka Zonina Ivana Knežević
Gena, tetka Zonina Ana Radivojević Zdravković
Kaliopa, tetka Zonina Nataša Balog Brakus
Pote, kalfa kod Maneta Miroljub Turajlija
Kote, šegrt kod Maneta Milan Antonić
Vaska, njihova izmećarka Milena Živanović/Iva Stefanović
Gane Klinčar, gradska zamlata Ivan Zablaćanski
Hans, učitelj klavira, uvezen Saša Joksimović
Kalina, ubava devojka Jelena Arsić

ANSAMBL:
Milica Pavlović, Irena Šarović, Jelena Vuković, Lidija Novaković, Mirela Božić, Ivana Dubovac, Tamara Afanasijev, Milan Gromilić, Igor Naumoski, Nemanja Naumoski, Miloš Jadžić, Miloš Mitić, Dušan Kaličaninć, Jelena Mit, Zorica Bošković, Biljana Peković, Bojana Račić, Tatjana Matejić, Dušan Šida, Ljubiša Dinčić, Voja Orlić, Marko Bogdanić, Miroslav Marković

HOR:
Bojan Gavrilović, Jovan Nikolić, Zoran Doronjski,, Tatjana Matejić, Kristina Savić, Tatjana Nikolić, Mirjana Matić, Hana Ramujkić, Igor Arizanović

ORKESTAR:
Biljana Jovanović- koncertmajstor, Ivana Matejić, Marija Ristić, Borivoje Spasojević, Ana Tadić, Dragomir Marinković, Katarina Kasatkin, Vladimir Popović, Milija Branković, Daniela Stanković, Ana Rajković, Ivan Ranković, Vladimir Mandić, Zoran Kovačevski, Mladen Lukić, Mihajlo Bogosavljević, Aleksandar Petković, Maja Hajduković, Vlastimir Blagojević, Dejan Stojadinović, Želimir Vasić, Nikola Đokić, Uroš Ranković, Ivana Pavlović, Tatjana Radunović, Anica Ivančević.


KO JE BILA ZONA ZAMFIROVA?

Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem 19. veka. Celu priču Sremac je čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Posle dolaska iz Prištine jedne letnje večeri na Kalemegdanu Nušić je, u šetnji, sve ispričao Sremcu. Sremac se oduševio i zamolio prijatelja da mu dozvoli da obradi ovu priču. Jedini uslov koji je izrekao Nušić bio je da u delu ne spominje Prištinu, jer je u kući čorbadži Zamfira mnogo dobrih kafa popio! Sremac je na to odgovorio: “Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati”.
Inače, u stvarnom životu, Zona se nakon „skandala“ udala za siromašnog i lepog mladića, šnajdera Aleksu Grbića. Mladi supružnici Aleksa i Zona preselili su se odmah u Prizren gde su izrodili tri sina i dve kćeri. Zona je, zatim, sa porodicom prešla u Uroševac, a za vreme okupacije 1943. došla je u Beograd. Prvo se nastanila u Resniku, pa na Zvezdari, i na kraju u Ulici 27. marta broj 89. Svoju starost provodila je nečujno i tiho sve do 1952. godine kada je istina o Zoni otkrivena. Iste godine u Narodnom pozorištu, za vreme upravnika Raše Plaovića, postavljena je i predstava Zona Zamfirova. Zona je u tradicionalnoj nošnji, sa neizbežnim šalvarama, prisustvovala premijeri u drugom redu.
Umrla je 1952. godine, nedugo nakon premijere komada, u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Na njenom grobu i danas piše: „Ovde počiva Zona Zamfirova.“



NAPOMENA: Rezervisane ulaznice za ovaj događaj mogu se preuzeti na svim Ticketline prodajnim mestima.