ticketline

ZOJKIN STAN

24.11.2018 20:00h

O PREDSTAVI

Predstava je uzbudljiv spoj klasika dramske književnosti 20. veka, koreografskih i pevačkih partitura i vizuelnih atrakcija. Sama priča o smutnom post-revolucionarnom vremenu profitera i korupcije izuzetno je aktuelna i danas, a rediteljka Poplavska Bulgakovljevu priču uz pomoć izuzetnih saradnika – Maje Mitić, koreografa, kompozitora Ognjena Atanasovskog i Emila Petra, koji potpisuje scenski i multimedijalni dizajn, obogaćuje na savremen, ipak neočekivan način.


O DELU

Tragična farsa Mihaila Bulgakova, “Zojkin stan” kritički slika grupu likova koja predstavlja sve aspekte postrevolucionarnog, mladog sovjetskog društva, u kome profiterstvo, korupcija i kolaps morala uzimaju maha. Pisac je dobro poznavao probleme života u Moskvi dvadesetih godina prošlog veka, u tim za njega gladnim godinama, a ideju je dobio čitajući o racijama u kockarnicama i javnim kućama, koje su tada otvarane u takozvanim “zajedničkim” stanovima. Ima i autobiografskih elemenata u komadu - Bulgakov je i sam, kao i “bivši” grof Oboljanjinov bio zavisnik od morfijuma, a sa Ametistovim, delio je strast ka kockanju.

“Zojkin stan”, koji pisac karakteriše kao „tragičnu bufonadu”, premijerno je izveden 1926. godine u moskovskom Teatru Vahtangov. Kritika je napala ovaj komad, dok ga je publika volela. Neko vreme komad nije igran, onda su ga obnovili, s nekim malim izmenama i igrao se do 1929, kad su zabranjeni svi Bulgakovljevi komadi. “Zojkin stan” je ponovo igran tek 1972, skoro pedeset godina posle premijere.

Beogradsko Narodno pozorište, na sceni "Manjež", prvo je načinilo pokušaj da upozna našu publiku sa delima Bulgakova i to upravo postavljanjem “Zojkinog stana” 20. oktobra 1934. godine. Predstava nije dobro prošla kod kritike, a dva brata Mihaila Bulgakova, Nikolaj i Ivan, koji su u to doba su živeli u Beogradu, nisu je pozitivno ocenili. Reditelj je bio Jurij Rakitin, emigrant iz Rusije. U osvrtu beogradske “Pravde” zapisano je da je glumačka igra “u tendencionalnoj režiji Rakitina još više pojačala nepovoljan utisak”, zbog kojeg je publika glasno negodovala. “Ona je osetila skrnavljenje svoje najveće pozornice, protestovala zviždeći i ne dajući aplauza. Osetila je da se tu vređa dostojanstvo Narodnog pozorišta i prilično bučno reagovala”! Predstava je, posle dosta velikog skandala,– bila skinuta sa repertoara neposredno posle premijere.

Ipak, sama priča o smutnom vremenu tranzicije iz prethodnog režima u novi, društveni poredak, u kome se svi znani etički, intelektualni i materijalni oslonci osipaju, a preovlađuje eskapistička želja za odlaskom onih koji to ne prihvataju, izuzetno je aktuelna i danas.

(...)

“Za onoga ko je video Moskvu poslednji put pre samo nekakvu godinu i po dana sada je ona neprepoznatljiva,
Sve je to počelo postupno… lagano… U dubini zapuštenih prostorija su počele da svetle sijalice, a pri njihovoj svetlosti je počeo da se pokreće život. Oprani izlozi su počeli da se presijavaju. Upalile su se jake ovalne lampe nad izloženom robom ili uske zaslepljujuće cevi po ivicama izloga.

(...) Moskva se ne može prepoznati. Moskva trguje.

Na Kuznjeckom mostu po celi dan kipti po sleđenim trotoarima gomila pešaka, kočijaši idu jedan za drugim, i promuklo trubeći jure automobili.

(...) Do kasno u noć se kreću, kupuju, prodaju, guraju po radnjama Moskovljani. Ali i kasno uveče, kada se skazaljke na osvetljenim uličnim časovnicima neminovno približavaju ponoći, kada su već zatvorene sve radnje, još uvek živi neumorna Tverska ulica.

Izlozi bezbrojnih kaf ića su osvetljeni, i iz njih se nejasno čuju zvuci violine.

Do kasno u noć se kreću, kupuju i prodaju, jedu i piju za stočićima Moskovljani, koji žive u još dotle neviđenom trgovinsko-crvenom Kitaj-gradu.

(M. Bulgakov “Trgovinska renesansa – Moskva početkom 1922. godine”, “Moskva”, 14. januar 1922)

Sezona: 2017/2018.

Vreme trajanja: 1 sat i 40 min.

Premijera: 11.10.2017.

 

LICA :


Zoja Denisovna Pelc - Ana Sofrenović

Ametistov, Aleksandar Tarasovič
- Andrija Kuzmanović

Oboljanjinov, Pavel Fjodorovič
- Milan Čučilović

Aliluja, Anisim Zotikovič
- Jadranka Selec

Ala Vadimovna
- Milica Petrović

Gazolin
- Savo Radović

Heruvim - Milorad Damjanović

Agnesa Ferapontova - Sandra Bugarski

Vanjočka - Milica Milša

Manjuška - Anđela Popović

Gusan, pušač, švalja - Miloš Lazarov

Prva neodgovorna dama Ivanova - Nada Macanković

Druga neodgovorna dama Mimra - Jelena Rakočević

Treća neodgovorna dama Liza - Kristina Jovanović

Drug Pjestruhin, Rober, švalja - Saša Đurašević

Fokstroter, švalja - Arsenije Tubić / Đorđe Kreća

Poet, švalja - Aleksandar Stoimenovski

Muzičar - Ljubomir Ćustić


NAPOMENA: Rezervisane ulaznice za ovaj događaj mogu se preuzeti na svim Ticketline prodajnim mestima.

Zapamti me Zaboravili ste šifru?

Niste registrovani? Registrujte se

Niste registrovani? Registrujte se

Želim da primam newsletter na email adresu!